Veoma poštovana koleginice,

Iako je od završetka takmičenja 'Davorin Jenko' već prošlo nekoliko dana, moji utisci o ovom, za našu muzičku sredinu, veoma važnom događaju nimalo još nisu izbledeli. Naprotiv, toliko su intenzivni, da me snažno podstiču da vam ih, ovim putem, još jednom ukratko iznesem.

Ne smatram naročito potrebnim da naglašavam koliko ste, u saradnji sa čitavim svojim sjajnim kolektivom, besprekorno obavili komplikovan i zamoran posao organizacije Takmičenja. Ova činjenica je svima suviše očigledna i, s obzirom na vaš silan uložen trud obogaćen značajnim iskustvom kojim već raspolažete, u visokoj meri očekivana kao neizbežan pratilac već ustanovljene tradicije.

Smatram, međutim, neophodnim da prokomentarišem klimu opšteg entuzijazma kojoj sam, zajedno sa svim ostalim učesnicima, bio ujednačeno, intenzivno izložen tokom čitavog trajanja Takmičenja. Ona je bila od najneobičnije, najređe vrste, sasvim nesvojstvene sadašnjem stanju društva u kojem živimo i, kao takva, u potpunosti fascinantna i dragocena!

Veoma sam vam zahvalan što ste mi velikodušno pružili priliku da u njoj uživam, između ostalog i s razloga dugotrajnih posledica ovog procesa, veoma pozitivnih po moj sopstveni profesionalni optimizam.

Najsrdačnije vam želim da ovo vanserijsko postignuće dugo ostane trajni pečat i zaštitni znak takmičenja 'Davorin Jenko'. To će pouzdano biti njegova najbolja preporuka, a istovremeno i najsnažnija garancija njegovog opstanka i napretka.

Izuzetno topli pozdrav koji upućujem vama i svim profesorima vaše škole koji su doprineli da proživim ovo divno, nadahnjujuće iskustvo, prožet je jedinstveno snažnim osećanjem simpatije.